ASPIRIN USPJEŠAN PROTIV RAKA
Naučnici su pronašli snažne dokaze da pacijenti sa naslednim rizikom od raka debelog creva mogu isti značajno da smanje uzimanjem dnevne doze aspirina. Ovo je nova potvrda da aspirin ima ozbiljan potencijal u borbi protiv kancera.
Istraživanje je uključilo preko 850 pacijenta sa Lynch sindromom, retkim genetskim poremećajem koji sa sobom vuče izraženo veliki rizik od raka debelog creva i drugih malignih bolesti, poput raka jajnika, želuca, urinarnog trakta i dr.
U studiji, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu The Lancet, naučnici su zaključili da uzimanje dve pilule aspirina dnevno u dužem vremenskom periodu znatno smanjuje rizik od raka debelog creva kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest.
Kako bi to dokazali, oni su ukupno 861 rizičnog pacijenta nasumično podelili na grupu koja uzimala dve pilule aspirina dnevno (ukupno 600 mg), te kontrolnu grupu, koja je uzimala „lažnu pilulu“ (placebo efekat). Kada su rezultati pregleda debelog creva kod obe grupe analizirani u početnim fazama studije, nije bilo većih odstupanja u učestalosti raka.
Međutim, godinama kasnije, među pacijentima koji su redovno uzimali aspirine zabeležena je 44 odsto manja učestalost raka debelog creva. Naučnici su potom uporedili samo rezultate pacijenata koji su aspirine bez prestanka uzimali u periodu dužem od dve godine. Među takvima, učestalost raka bila je čak za 63 odsto manja nego u kontrolonoj grupi.
„Dokazi su nadmoćno jaki“, smatra Prof. Džon Burn, profesor genetike sa Univerziteta u Njukaslu, koji je vodio studiju. Stručna javnost u celosti takođe je prihvatila zaključke kao nedvosmislene, pošto postoji opšti konsenzus da je studija rađena dobrom metodologijom, sa dovoljno velikim uzorkom i u dovoljno dugom vremenskom periodu.
Sa novim dokazom da lekovi iz grupe aspirina (acetilsalicilna kiselina) imaju ozbiljan potencijal u borbi protiv raka, a uz poznatu tezu da smanjuju i rizik od srčanog udara i šloga, postavlja se pitanje da li ih treba preventivno uzimati. Stručnjaci upozorovaju da još uvek nema jasnog odgovora na ovo pitanje. Poznato je, naime, da redovna upotreba aspirina može imati i ozbiljne neželjene efekte, poput ulcera i krvarenja u digestivnom traktu, a u nekim slučajevima čak i šloga
Istraživači su, pak, sigurni da je preventivno uzimanje aspirina sasvim „dobra pogodba“ za ljude koji imaju povećan genetski rizik od raka debelog creva. „Ako aspirinima možemo da sprečimo da 10.000 ljudi oboli od raka, u zamenu za 1.000 ulcera i 100 moždanih udara, mislim da će to većina ljudi smatrati dobrom pogodbom“, slikovito objašnjava Prof. Brun.
Pred njegovim timom sada stoji zadatak da utvrdi koja je najoptimalnija dnevna doza aspirina, kao i da otkriju najoptimalnije trajanje ovakve preventivne terapije. Tek kada dobiju odgovore na ova pitanja, naučnici će moći da daju konačan sud o tome koliko je preventivni tretman aspirinima poželjan i za načelno zdrave ljude.
U ovom trenutku, naime, već se mogu čuti mišljena da bi se redovno uzimanje apsirina moglo preporučiti osobama starijim od 60 godina, jer pozitivni efekti „zaštite“ koju ovi lekovi obezbeđuju prevazilazi rizike od neželjenih posledica.
izvor:http://www.bol.rs/
Naučnici su pronašli snažne dokaze da pacijenti sa naslednim rizikom od raka debelog creva mogu isti značajno da smanje uzimanjem dnevne doze aspirina. Ovo je nova potvrda da aspirin ima ozbiljan potencijal u borbi protiv kancera.
Istraživanje je uključilo preko 850 pacijenta sa Lynch sindromom, retkim genetskim poremećajem koji sa sobom vuče izraženo veliki rizik od raka debelog creva i drugih malignih bolesti, poput raka jajnika, želuca, urinarnog trakta i dr.
U studiji, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu The Lancet, naučnici su zaključili da uzimanje dve pilule aspirina dnevno u dužem vremenskom periodu znatno smanjuje rizik od raka debelog creva kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest.
Kako bi to dokazali, oni su ukupno 861 rizičnog pacijenta nasumično podelili na grupu koja uzimala dve pilule aspirina dnevno (ukupno 600 mg), te kontrolnu grupu, koja je uzimala „lažnu pilulu“ (placebo efekat). Kada su rezultati pregleda debelog creva kod obe grupe analizirani u početnim fazama studije, nije bilo većih odstupanja u učestalosti raka.
Međutim, godinama kasnije, među pacijentima koji su redovno uzimali aspirine zabeležena je 44 odsto manja učestalost raka debelog creva. Naučnici su potom uporedili samo rezultate pacijenata koji su aspirine bez prestanka uzimali u periodu dužem od dve godine. Među takvima, učestalost raka bila je čak za 63 odsto manja nego u kontrolonoj grupi.
„Dokazi su nadmoćno jaki“, smatra Prof. Džon Burn, profesor genetike sa Univerziteta u Njukaslu, koji je vodio studiju. Stručna javnost u celosti takođe je prihvatila zaključke kao nedvosmislene, pošto postoji opšti konsenzus da je studija rađena dobrom metodologijom, sa dovoljno velikim uzorkom i u dovoljno dugom vremenskom periodu.
Sa novim dokazom da lekovi iz grupe aspirina (acetilsalicilna kiselina) imaju ozbiljan potencijal u borbi protiv raka, a uz poznatu tezu da smanjuju i rizik od srčanog udara i šloga, postavlja se pitanje da li ih treba preventivno uzimati. Stručnjaci upozorovaju da još uvek nema jasnog odgovora na ovo pitanje. Poznato je, naime, da redovna upotreba aspirina može imati i ozbiljne neželjene efekte, poput ulcera i krvarenja u digestivnom traktu, a u nekim slučajevima čak i šloga
Istraživači su, pak, sigurni da je preventivno uzimanje aspirina sasvim „dobra pogodba“ za ljude koji imaju povećan genetski rizik od raka debelog creva. „Ako aspirinima možemo da sprečimo da 10.000 ljudi oboli od raka, u zamenu za 1.000 ulcera i 100 moždanih udara, mislim da će to većina ljudi smatrati dobrom pogodbom“, slikovito objašnjava Prof. Brun.
Pred njegovim timom sada stoji zadatak da utvrdi koja je najoptimalnija dnevna doza aspirina, kao i da otkriju najoptimalnije trajanje ovakve preventivne terapije. Tek kada dobiju odgovore na ova pitanja, naučnici će moći da daju konačan sud o tome koliko je preventivni tretman aspirinima poželjan i za načelno zdrave ljude.
U ovom trenutku, naime, već se mogu čuti mišljena da bi se redovno uzimanje apsirina moglo preporučiti osobama starijim od 60 godina, jer pozitivni efekti „zaštite“ koju ovi lekovi obezbeđuju prevazilazi rizike od neželjenih posledica.
izvor:http://www.bol.rs/
Nema komentara:
Objavi komentar